УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

понедељак, 24. септембар 2012.

МИКРООРГАНИЗМИ - САН - КРЕАЦИЈА (СИГНАЛИЗАМ) / Миодраг Мркић



Крај лета. Патлиџани у предвечерје...



Радни наслови “предлози”
Можда и наше бирање наслова, “монограма садржине” за овај рад говори доста о теми и уводи нас у тему. Током рада били су у оптицају следећи “предлози”, радни наслови: Од приона до сигнализма; Сигнализам је у интелигибилности гена; У историји бића човека је тајна историја сигнализма; Од сигнализма гена до сигнализма; Сигнализма је ту, у нама, у гену; Планетарност гена и сигнализма; Одисеја сигнализма од микро света до макро света; Пут сигнализма од гена до међупланетарности итд.

Наговештај теме
Мислимо да основне духовне способности (разум, машта, осећање и воља) као и основне духовне делатности наука и уметност као видови креације имају неку своју основу у биохемији мозга и тела, дакле на микро нивоу (ћелије, гена, микроорганизама - бактерије, вируси, ново откривени приони, који живе у човеку или се нађу у човеку као ексцес). Значи, говоримо о интелигибилности на нивоу ћелије - интелигибилност ћелије, тела, мозга, интелигибилност ирационалног…, сна… Интелигибилност у дубоким слојевима еволуције… детињства, регресије…
Доста смо ствари овде натрпали, наговестили. Но, хоћемо за почетак да кажемо да верујемо и да у неком смислу доказујемо да постоје релације микроорганизам - сан - креација (сигнализам).
Рад духовних способности човека има за основу биохемију, пре свега биохемију мозга, па и тела… - постоји и као основа биохемија, физиологија сна; биохемија креације науке и уметности па и песничке креације. Рецимо овде, постоји и биохемија синестезије. По “техници” биохемијских процеса мисли и осећања сигнализам је, верујемо, најближи том микросигналистичком функционисању тока, процеса. Значи - добро се види релација микросвет - сан - креација (сигнализам).
Сва ова наша тврђења су заснована и на неком личном искуству (бележење више десетина својих снова и туђих и њихово тумачење, па и провера у пракси. Наравно, ту долазе и примери снова из литературе).
Међутим, за овај оглед узећемо примере тумачења: Тодоровићевих радова; тумачење једног сна Гетеа; тумачење “Мркића” код Стивенсона; Вукановићев рад сигналистички који смо назвали  “Ах”. Даћемо  и  два  примера
сна из нашег искуства.
---------------------------------------------------------------                                        
“Ах”
+               ТАКО ТРЕБА ДА ИЗГЛЕДА “Ах”
-----------------------------------------------------------------


Храна и снови
Није занемарљиво дејство хране на активност мозга и, наравно пројекција дејства хране, догађања у снове. Неуротрансмитери - преносе информације између ћелија мозга. Нервне ћелије користе састојке из хране прокурсоре (претходнике)… Постоје умирујуће хемијске супстанце, постоје и оне које подстичу мозак. Наравно, биохемија мозга је изузетно сложена. Састојци се такмиче за улазак у мозак… “Мождана хемија је замршена” и сами стручњаци су пред вечном тајном. “Угљени хидрати умањују активност мозга” а беланчевине делују против “менталне лењости”.
Дакле, ми упозоравамо да се вероватно сигнали на нивоу мождане ћелије (биохемије мозга) можда много више пројектују у сан, снове, у сневање и да архетипско и колективно може бити и део тих сигнала, догађања. Све то мора имати материјалну основу, а та основа је овде храна - мозак и манифестације пројекције тих односа у сан, сневање, садржај снова. Ми те сигнале, симболе препознајемо нетачно као митску материју: или као прошлост, или као будућност.


Сигнали ћелија и сигнализам
Поновимо, у овом нашем раду тумачићемо снове Стивенсона (“Мали народ”, “Мркиће”),[1] Један сан Гетеа[2]; сигналистичке радове Мирољуба Тодоровића[3]  и песму-слику “Ах” Слободана Вукановића[4], као и неке наше примере.
Кроз примере Стивенсона, Гетеа, сигналиста Тодоровића и Вукановића показаћемо, по нашем мишљењу неке везе микроорганизма у телу и мозгу човека са телом и мозгом, са сновима и са вероватном уметничком реализацијом тих снова. Показаћемо да су “Мали народи”, Мркићи” произвођачи “језе, језика” - Тодоровић, “острва…” (Гете)… да су…
Показаћемо да су сигнали гена, микроорганизма и у сржи језика. И, да језик иако је друштвени феномен има неке трагове постанка у микросвету у човеку, има дубоке ирационалне основе и на нивоу интелигибилности ћелије, микроорганизма. Ми кажемо - показаћемо, будући да чврсто верујемо у релације кружне, међузависне микроорганизам - снови - креација па и сигнализам као неки дубински вид стварања интермедијалности, синестетичности па тиме и тананости која понире у бит ствари, па и ствари, феномена процеса настанка дела, психологије стварања. Рецимо - показаћемо материјалне основе психологије стварања, физиологије, биохемије, електробиохемије стварања.
Сигурно је да је и на нивоу ћелије присутна интермедијалност, синестетичност, микро микросинкретизам - неки ВВВ.
Сигналистичко изражавање није страно нивоу интелигибилности ћелије, микросвету у човеку, наравно и ван њега, ако је ишта ван њега. Подсетимо да постоји генетско памћење. Нас узубуђује: сигнали физичке природе, биофотонски. То су за нас неки докази о биохемији постанка сигнализма. Неко ће рећи претерано и дубоко, али ми мислимо да је то убедљиво.

Научници тврде: “Ћелије комуницирају међусобно не само помоћу биохемијског механизма, него и кроз ‘сигнале’ физичке природе, биофотонски. Ћелија, у ствари, емитује изузетан фотонски талас помоћу кога комуницира са другом ћелијом.”

Спољне дражи снова, апстракције
(Снови - брига о јединки)
Ирационално, пре свега брине о телу, ономе шта се збива у њему на микро нивоу, и на нивоу органа, ткива и о томе се труди да на свој начин метафорично, преко синестезије чула, акустичних асоцијација, визуелних…; чак и естетских, етичких - да обавести рационално.
Наравно, ирационално бележи и оно што се догађа у телу када спава, што се догађа споља: бука, мирис, додир… - значи сва чула користи. Хладно (откривен део тела), утрнула рука, незгодан положај врата итд. И опет обавештава ирационално на свој начин центар информација за обраду, за предузимање мера. Све то ирационално метафорично се дешава; али и помешано предсвесно, подсвесно… Границе никада нису баш јасне у том етеричном простору па нису у “потпуном” сну и “потпуној” јави. Рационално и ирационално се увек мешају; нарочито код деце, лудила, уметника…
Постоје снови који дубље и шире бране човека и брину о човеку, о јединки; брину у вишим и високим апстракцијама о човеку, о његовом сада, прошлости и будућности. Снови и визије, предвиђања, антиципације. Све је на окупу - јединство времена. Од снова “обичне” бриге за тело могу се стварати уметничке творевине као и од других високо апстрактних снова. Снови Стивенсона и сан Гетеа (и наравно многих других) то показују. Употреба рационалног и ирационалног у песништву и уметности тренутно нам показују Тодоровићеви радови и Вукановићево “Ах”.
Недомишљени, недорађени догађаји, дневни и из дужег временског периода исто иду у ирационално па се онда у сновима догађаји прерађују, завршавају се и сигурно је да многи такви снови бивају и поетски, романескни материјал.
Русаљке, шамани…
Не смемо занемарити ни фолклор, бајалице, шамане.
Најчешће се користе бајалице против урока. Можда ритам бајалице песме делује на вирусе, бактерије. Веза је сигурно на релацији бајалица (уметност) и болест (вирус, бактерије). Ђаво-зла сила у човеку (вирус, бактерије). “Цркни ђаволе, ти немаш тамјан, ти немаш нож…” Тамјан, гнечење у води и уз то ритам. Сугестија, хипноза, понављање и на микро нивоу показује и ритам и звук и информације. Релација мозак - тело. Можда мономедија… психотерапија итд.
У извесном смислу наш рад Бајалице Срба на Косову и Метохији (Поетика древног и модерног, Звездара, Београд, 1991. године) сматрамо као рад који допуњује овај оглед о релацији микроорганизам - сан - креација (сигнализам).

Синестезија надграђује слепило чула
Слепост чула надграђује синестезија. Сигнализам као уметнижки покрет је у том жаришту информација или бар хоће да буде. Чудесни облици - садржаји микроживих бића у нама (стални или као “гостујући”) зар се не јављају у сну као сновиђења. Значи, реалне ствари које ми схватамо као чуда сновиђенска. И уз то постоји и симболика, метафорика на микро нивоу, ирационална метафорика. Или дешавања са водом, крвљу, излучевинама у телу се рефлектују у сну. Облици и пејсажи у сну виђени, понекад су пејсажи микро делова.
Дакле, свест ирационалног о микро свету у телу и на телу је неки погон креације. Нисмо сами и кад смо сами. Чврста тела нису чврста. За наше потребе су чврста. Оно пребрзо и преспоро за рационално успева изгледа да ухвати ирационално. Стварање прати ирационално и пројектује га у сну. Несвесно у телу много више види но што знамо. Светлост топлоте, мирисна енергија, ауро енергија, пулзије, импулси… Звучна, мирисна, укусна, додирна дешавања у телу… Све се то пројектује у ирационално и сигурно у снове...................



[1] “Književne novine”, Beograd, 1.X 1997.
[2] Emil Štajger, Umeće tumačenja i drugi ogledi, Prosveta, Beograd, 1978., str. 288.
[3] Miodrag Mrkić, U tami znaka, Fleš, Beograd, 1997.
[4] Ibid.

(odlomak iz publikovanog rukopisa "U tami znaka, 3", u izdanju "Zavetina")

Нема коментара:

Популарни постови