УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

четвртак, 18. октобар 2012.

СЕНКЕ ТИШИНЕ* На Вратима Звижда / Миодраг Мркић



 (Фрагменти из прерађене књиге)
Песник Белатукадруз (алиас М. Лукић), на Радану, село Бучумет, 15. октобар 2012

...
О, где сам, где сам то, Боже, ја?
Чује се авет Бодлера:” Авај, све је понор: акција, жеља, сан”.
Светлост ме је повела према суштинском кланцу;
мене последњу карику у бескрајном ланцу.
*
Живи су мртви, а мртви су чувари
искона.
Доводи понор најдубљег очајања.
*
Сећање сећањем открива,
све треба разложити, оспорити.
*
Најскупље речи... немушти језик...
*
Мртви песници - непоткупљиви сведоци.
Поезија је опасна, неуништива материја.
*
Из сваког необележеног гроба једно око гледа.
А ја сам одувек био нешто друго.
Пробијам се кроз заборављено.
Спојено тајно са оркестрима у космосу.


*
Истина закопана
у гробу без крста.
Цвета на овоме свету,
а рађа на оном.
*
Самоћа зјапи;
сета лови неухватљиви смисао.
*
Своје место у бесконачном ко уступи.
*
У мутним временима су подметнути.
Упутства долазе из дубине,
из распрскавања звезда... Ноћи.
*
Како отворити капију заборава?
Јасноћу јаснију од зрачних снова?
Све (и Тишина, и жубор матице, дању - ноћу)
тоне у самоћи у дубљу јасноћу.
*
Тако почиње оно неизбежно, опело Страви.
Покушај да се разлучи сам почетак,
ужас почетка.
Авај! видим: пролазност славе која лишава
душу просветљења.
*
Какво ме је, знам ли, зањихало клатно?
Путујем... зар да се предам? станем?
*
Не проћерда Божји дар узалуд
подвлачећи немуштог језика улогу противуречну.
*
Поново је пронађено Време битно...
*
Несрећни власник туђих тајни.
Неразлучена Тмуша.
*
Био је обесвећен
живот пре него што је започео.
*
Говорити? С ким? Кад никог живог нема?
С прапочетком?!
Бесмисао ме је уморио.
Живот се може разумети уназад.
*
Празнина светли, као звезда, јасно.
Поруке истини.
Смешим се облику што занемарен лежи,
ал и даље у будућност сеже.
Далек сам себи, даље од рођења.
Никако да се од Таме одлепим.
*
Нисмо знали да све почиње
и све завршава пепелом.
Тонући све дубље у вир, све мање
сам чезнуо за живим
животом.
Чекати тајно, дрхтати од речи АКО.
Као у сливнику накупило се у Бићу
много горчине, превида, устукнућа.
Тако сам слаб пред најездом Ништавила.
Немоћ расте, подмукло као тумор.
Негује је судбина, бесмисао и одлазак.
*
Ту дух нека сва сећања претражи;
ту где се тајна осмехује као девојка из гроба.
Као да је Бог ушао у моје срце
Трен отвара вечности душа,
врата у мом бићу заборављена, непозната.
**
Гледајући у стварност уметници гледају кроз велове
где она није.
Свет је успаван... Празнином.
Никада неће допрети у бесконачне...
све је симболично и ништа друго.
Упитај се:
У какво си ме ово обличје, Боже, утиснуо?
Сувише стар за љубав, сувише млад за смрт.
Све истине су сахрањене овде.
Овде ће никнути поново.
Лепо је што сам умро далеко.
Уобразиљо, ти мене а не ја тебе ствараш,
ти још једина умеш да разговараш
у ово глубо доба
ТИШИНЕ, Тишине, тишине.
Туга се спустила до корена свога
Истина се не види цела ни при блеску муње.
Овде је све заптивено.
тишина, Тишина, ТИШИНА.


__________
* Ову је песму монтирао М. Мркић од стихова из књиге ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА
Мирослава Лукића. Циљ монтаже је да читалац на једном лирском призору види детаље пејсажа
метафизике Вечности, Тишине, Не(бића). Смелост неких наших песника у продору у онострано
иде до питања: “Кад би Бог дошао?” Ипак, пре свега, хоћу да покажем, да Лукићева мистика и
фантастика, и метафизика, није фантомска. Да није у питању фантомски бол због тишине. (.....)

Противници причесљенија, беатификације, посвећења у “проклете”
песнике. “Плурализам мишљења” - много жеља, хтења.
“У нас” постоје списатељи два удружења. Из оба повикаше у хору
несугласја. Власт, досије, сарадници полиције - лажни сарадници неба. Све је
ту што за “умност” треба. Ту је “За” и “Против”; и измећу “За” и “Против”.
И преко туче хоће Вечности, Празнини, Тишини да се препоруче. И једни и
други вични списатељској званичној туги. Национално бићевити и бичевити.
“Забринути за усуд народа”. Прилагођени духа - душе пролетери сврстани по
шићара мери. (Мало)грађански интелектуалци од режима дозирани
бунтовници, дисиденти; бардови и борци за демократске слободе, борци за
народ. Одговорни уредници, директори , управници, чланови... Научно
стручно по мери народног усуда продају своја себична наклапања. Заставу
крваво прљаву ПРИЛАГО\АВАЊА дубокоумног; и увек - “помого нам
Бог!” Као некад самоуправно несврстани; добро знани дани... “То мајка више
не рађа”... Удворице многооблично лице.
Урлају: Да се зна, да се чује, да се не посвети! Да се не беатификује
у “уклете” песнике... Није научно стручно угледан, познат и признат бард
наше књижевности... светског угледа... кандидат за Нобелову награду...

четвртак, 04. октобар 2012.

Revolucija koja teče i bela kuga / Miodrag Mrkić



Zarastao put, ispod bagrema u cvatu, Zvižd, proleće, 2012.

(...)

'' Revolucija koja teće'' od Trockog, pa i naši samoupravni ideolozi bave se ''permanentnom revolucijom''. Naravno te revolucije teku u restauraciju, tranziciju, krvoproliće. Upućeni čitaoci znaju da su restauracije zakonita stvar.
No, ova '' revolucija koja teće'' kod nas prati bela kuga:
Šef specijalne službe Partije Pitona, vaspitan u poletnom duhu permanentne revolucije, pedantan i strog policajac u civilu, osoba je od koga zazire i staro i mlado u Drami. Ali svako selo i grad, pa i Drama ima intrigante i pripovedače. Žene su u to zanimanje najupućenije. Pojedine se zaklinju da je Servantesa stigla božja kazna dočim nije osigurao potomstvo.

Propali Pisac Maestro, je kao neki ispovednik i upravnice, i pripravnice, i upravnika groblja, i Servantesa agenta. Svima je kao neki ispovednik.
Na groblju su i mauzoleji kao raskošno opremljeni stan, sa TV , sa drogom... Servantes, šef specijalne policije, prića o nekim mrtvim:

-                     Njima sam došao glave po kratkom postupku! 
Ili: -     Ovoga otrova naša službenica, koja prima platu u personalu naše kafe posluge
Ili : - ovome dovedosmo u krevet anđeoski lepu kurvu, dok nije sve iz njega izmamila, a onda ga slučajno zgazio voz!
Ili: - ovaj je kao i ti pisao pamflete, tobož pišući ozbiljne romane, da demistifikuje permanentnu revoluciju, njene vođe...

A onda mu alavom na žene podmetnusmo epizodnu kurvicu, glumicu, da ga truje lažima, od kojih je lakšim srčanim udarom potrešen ...
Proglasivši ga najvećim, najprevodjenijim i najnenadmašnijim piscem Balkana. Šteta! Veliko je đubre bio.

-      Ovi ključevi, su duplikati.

U jednom mauzoleju celu noć pije i gleda pornografske filmove.
Rat. Mnogo je knjiga o ratu napisano. Mnogo i konfekcijskih osuda rata, zla... himna ljubavi... za nas je značajno šta o ratu govori Maestro i što nema trivijalnosti u osudi rata.
'' Rat je prirodan'', '' rat je produžetak unutrašnje politike oružanim sredstvima itd. sa različitih aspekata definiše se rat kroz vekove. Možemo citirati mnogo tačnog i netačnog o ratu. No evo iz Maesre per Pjetra:
            Narod gunđa... znaju oni da se Boljševičko Cveće generalisimus Partije Pitona krije iza fronta vičan da u ratu sačuva stolicu. Njegova Specijalna garda u crnim uniformama nalik na Musolinijevu... Sila i slava Generalisimusove Partije Pitona iziskuje nebrojene žrtve. Rat ne škrtari, prinosi ih iz časa u čas... Od Poslednjeg Vrtlara Komunističke  internacionale generalisimusa Partije Pitona i diktatora.
Ne iskazivo je šta život jeste.

            Svejedno je što je za osudu, rat postoji. Možda je bolje tumačiti ga a ne osudjivati ga jer osudjivanje je kao što se sluti iz Knjige Aleksandra Lukića možda i sredstvo... Sredstvo manilupulacije  modernih birokratija. Da ne širimo teme profiteri ideologija.
Došao ''Gagarin'' kolima. Poslao ga Servantes da piscu da kosti pišćevih predaka , da ih sahrani. Maestro se bukvalno usrao od straha, mislio je da je došao da ga vodi u policiju. No, evo iznenada ubedljivog motiva poetike, spektakularne slike naše književnosti:

            Sa đakom prebačenim preko ramena Maestro uđe u dom.  Postiđen i ponižen, oseća fekalije mu klize niz butine. Sa upravnicom narodne biblioteke, golom kao na nudističkoj plaži sudario se u pretsoblju. Ni dobar dan, a kamo li šta drugo da joj kaže; uleti ukupatilo, zaključa vrata, a kosti utamničene u mraku đaka spusti iza njih i poče da svlači odeću kao da bi uz nju i kožu sa tela da zdere. Sa košuljom i majicom lako ide, ali kad je počeo otkopčavati kaiš i skidati usrane pantelone i gaće – jaoj, majko moja!. Ne kuka na glas;. Spirajući izmet samleven kao paradajz, trljajući gaće  i pantalone, setio se naturalista i realista, umetnika crnog talasa i tzv. stvarnosne proze, svojevrsnih zrikavih i patuljastih, umišljenih piskarala zaboravivši čak i Servantesa, i Sunčev poklon, on pomisli: Nek se nosi u vražju mater, društveno korisni grozd! Duše im bazde na karabit, gore no moje gaće i pantalone, zar oni da mi sole pamet? I knjige im vonjaju, uprkos pranjima i pretpranjima, gore no moje šest puta oprane ruke! O Upravnici narodne biblioteke već drugačije razmišlja: zar joj doista nije pametnije da demonstrira mlaćenje prazne slame pred članovima Partije Titona pre no da se šeta gola mojoj sobom i privatnom bibliotekom, umišljena da pozira flamanskim majstorima ili filmskim eratomanima Holivuda ! Odomačila se među zidovima kuće kao paučina.


Poglavlje sa 76 strane počinje sa : ''sudbina je, eventualni čitaoče, nepredvidljiva''! Ima dosta specifičnih i zajedničkih motiva u Lukićevim i mojim knjigama. Jedan od takvih motiva je i '' eventualni čitaoče'' i o '' sudbini'' kao nehrišćanskoj  često govorim. Poetička priprema za, možemo reči, jedan satanističko mistični prizor:

Upotrebljeno poređenje Propali Pisac Drame i Balkana, izvuće ne da bi oponašao najuspelije stranice narodnih novela, već u grču pritešnjen mišičavim nogama Predsednice Partije Pitona, i njenom nezajažljivom harmonikom, što pulsira vrelim prstenovima nastojeći da ga usisa...

Mistični satanski prizor sa kostima predaka na koje se ispovračalo. Pere ih i sređuje... Tu je i Knjiga bez budućnosti... Kosti polaže u sanduk i :

Svetle kosti, ne od jutranjeg sjaja prolećnog sunca koje izlazi iza bregova divno, toliko svetle da i muve zlatice uplašene njihovim sjajem u velikim lukovima kruže iznad slavskog stola... Mir neka se Gospodnji prelije nad kostima upokojene familije. Sudbina im dodeli uzvišeno mesto za privremeni odmor kraj rukopisa potomaka.

Dakle – KOSTI : '' ... esecijalno uskrsnuće...'' Ali i: '' smrtnost i prolaznost''
Možda ovde treba da kažem da su braća Lukići takvi pisci čija gustina motiva i splet tolike smisaonosti i istinonosnosti da me u nekom oduševljenju parališu. Izdahnem u poletu koji traži možda pisanje i pisanje.....
_________ (Izvor: Iz jednog dužeg rukopisa Miodraga Mrkića napisanog povodom romana "Maestro Per Pjetro" Aleksandra Lukića, odlomak, po izboru ... ) 
___________________________ ( Miodrag Mrkić KRVAVE LJUPKOSTI ''MILOSRDNOG ANĐELA''

(Ogled o romanu Maestro Per Pjetro Aleksandra Lukića)  - TANATOS SA MASKOM EROSA
POETSKA KULA ''MILOSRDNOG ANĐELA'' (Ogled o romanu Maestro Per Pjetro Aleksandra Lukića)         
                                                ''...Čitalac je imela, može da sisa koliko mu se prohte?
Jer knjige se ne pišu da zaraze narod, nikad već da čitaoca sviknu da oseti život pobeđeni'' (Maestro Per Pjetro , 23 strana)

Možda sam uzeo teži put tumačenja dela, romana. Od celine do celine. Budući da u mom slučaju knjige mene biraju i nameću mi stil, način pisanja........

Популарни постови