уторак, 2. мај 2017.

А, ви? / Александар Лукић

 Александар Лукић

А, ви?



Кућни ред школе мутни васпитач
одржава: директор гусеница. Туђинац.
У главице ученика трпа – мађију:
новитет ударне игле система.

Лекцију памти довек. Од сад.
Дух вође: бесмртан. У реду.
Ован бодач бије челом: језа.
Где живимо: обични. А, ви?

Кофа ексера пуна. Поцинкована тешка.
Бла, бла, бла! Пукла брука о изборима.
Забушантима прекоредна тура:
кљуц, кљуц, одозго право у главу.

Ви, непослушни од идеја: марш из школе
грми као са перона школска баба сера
боже прости. Не обазири се на црту.
Има кичму одавно сломљену.

Види, види: белог јарца краси брада,
корнет за сладолед испод њушке.

Поезија дешифрује разбојнике и регруте, 
искушења, мутно време: без дилеме.
Без исправке: па како буде, да буде.

Пишем уводник: о одвијању славине?
Српски речено. А како би ти друго слово?

Срби не кукајте бадава: чујем.
Тресете чаршав без обзира: ко туђинац.
А, не по себи где пристаје - Јово наново.

Осматрајте ластавице већ доносе
блато у кљуну са сламкама и лепе
гнездо на месту где недостаје. А то траје!


А то траје!

             = из необјављених рукописа српских песника

Нема коментара: